Zombie Geek

American Horror Story

Dok je prva sezona, iako neosporno dobra, manje-više na publiku željnu kvalitetnog horora ipak ostavila blagi "meh" utisak (na nas i ne baš, nama se dopala), sa drugom je ova antologijska serija zaista ušla u samu žižu žanrovske, geek publike željne televizijskog užasa i straha.
Koncept serije je prikazivanje ukletih mesta širom SAD-a, pa smo tako u prvoj sezoni imali kuću prepunu duhova (odatle "meh", jelte), u drugoj ludnicu, a  u trećoj školu za mlade veštice.


Ako izuzmemo "Čari", kao krajnje simpatičan, ali ipak izrazito mejnstrimovski i zbog toga ograničeni, nedorasli pokušaj, tema veštica na televiziji i nije nešto valjano istraživana. Naravno, to važi za celokupni horror žanr (a posebno u poslednjih dvadesetak godina, tokom kojih vlada stravična suša), pa je AMC, sve i da nije kvalitetan kao što jeste, pravo blago za sve nas.
Sve je ovde profesionalno odrađeno.
To je ta jedna rečenica koja najbolje opisuje, koju ćete i sami sebi često ponavljati. Da, često. Kada god krenete da zevate tokom epizode ili kada vam bude potrebna snaga volje da se naterate na gledanje sledećeg poglavlja ove priče.
Sve je pro, sve je do jaja, sve je kul.
Ali...


Koliko god sve bilo dobro osmišljeno i jednak odobro sprovedeno u delo, ovoga puta će izostati i najmanji trag empatije, ljubavi i elementarnog interesovanja za likove koji će se motati na vašim malim ekranima. Galerija tinejdž sun-tu-bi veštica ostaće prilično nesimpatična (debela crnkinja, cura retard, plavušica kučkica željna kurca, plavušica hipi iz močvare...), a publiku ostaviti u najmanju ruku ravnodušnom (mnog će i želeti njihovu što raniju i bolniju smrt). Nekolicina starijih veštica je vervotano još gora i jedino ona koju glumi, sada već zaštitno ime čitavog serijala, Jessica Lange je zapravo zanimljiva.

Možda smo pregrubi.
Možda nismo.
Na nas je ostavila takav utisak.
Osnova televizije jeste adiktivnost, te slatke male muke u isčekivanju sledeće epizode. AMC nikada u tome nije bio baš dobar, ali sada je dotakao samo dno.

A, sama priča je "pf" - veštica je sve manje i dalje žive u strahu i progonjene. Nova generacija mladih devojaka stiže u školu... U to neko vreme, vladajuća veštica (supreme), koju glumi pomenuta Jessica, saznaje da ima rak. Polako gubi svoju snagu, što može značiti samo da se pojavila nova vrhovna veštica, koja crpe njenu životnu moć i postaje sve jača.
Ubrzo u priču ulaze i crne vudu veštice (sa kojima dolaze naporna i dosadna pripovedanja o rasizmu, sve u znaku godišnjice i činjenice da nas vasceli holivud gađa i msra tom tematikom), lovci na veštice, a uskoro i sveobuhvatni rat koji će uključiti sve njih... Ipak, taj momenat ostaje više sporedni narativ, ne baš posebno zabavno obrađen. Dok su peripetije oko pronalaska i izbora nove vrhovne veštice ono glavno.
Bilo je tu potencijala za mnogo više.

Ono što je krasilo prethodne sezone, između ostalog, bila je i nelinearna, razbijena priča koja je lutala kroz vremenska razdoblja. Takva je, posebno, bila prva sezona i to je radila fantastično, druga već u manjoj meri, dok treća taj koncept gotovo sasvim bataljuje. Putuje se kroz vreme, ali ne mnogo i ne na posebno zabavna mesta.
Druga stvarčica koja je bila zabavna jesu omaži celokupnom žanru, pa smo tako u prošloj imali isterivanje đavola i vanzemaljce... Ovde je to urnebesni tinejdž omaž Frankenštajnu (trebala nam je snaga da ga progutamo i preguramo), serijskim ubicama i možda jednoj suludoj, rasističkoj varijanti Eržebet Batori.


Tehnički serija je i dalje bombonica. Celokupna kinematografska egzekucija je, za televizijske standarde, fenomenalna. Treba pohvaliti i muzičku podlogu, kao i kostimografe.

Jasno je bilo da će ovakav koncept serije sa sobom donositi i varijaciju u kvalitetu, tako da to nije ništa strašno. Moguće je da autori nisu umeli baš najbolje da se nose sa uspehom prethdne sezone, da su sve ovo radili malo na silu... Zanatski, na oko, sve je tu... ali kad zagrebete površinu, shvatate da sadržaja ima jako, jako malo. Ne da nema neke istinske dubine, već nema ni jeze, straha, užasa, zabave.
Bolno isprazno.
Bolnije je to što je ovo, bez obzira na sve mane, i dalje najbolji horor koji možete gledati na televiziji.