Zombie Geek

Svako malo se dogodi, nekad ozbiljniji, nekad sasvim amaterski, pokušaj da se legendarni Master of Orion 2 konačno izbaci iz kolektivnog sećanja (nešto starije i/ili) posvećenije gejmerske zajednice. Do sada je verovatno Galactic Civilizations serijal (a posebno njegova druga iteracija sa svim svojim ekspanzijama) bio najbolji pokušaj u okvirima standardne, potezne forme, dok je Sins of the Solar Empires, takođe sa silinom sopstvenih dodataka, predstavljao možda i revoluciju na polju svemirskih 4x igara, jer nam je pružao izvođenje u realnom vremenu (sa mogućnošću pauziranja, doduše). I dok su to sjajni primeri (a oba nam dolaze iz kuhinje Stardocka), onih koji su ostali, ultimativno, nedovoljno vredni vašeg vremena je nešto više.
Gde se u toj priči, koja se na koncu svodi ili na relativni uspeh (jer još ni jedna igra nije bila bolja od MoO2) ili na totalni promašaj, nalazi Endless Space, igra mladog Amplitude Studiosa? Pa, verovatno negde između.


Napomena: verzija igre konzumirana, a zatim i na ovim stranama opisna jeste ona sa prvom i za sada jedinom ekspanzijom - Disharmony. Nismo igrali vanila verziju, pa tako ne znamo koje su razlike između dve verzije.

U igri postoji čak deset rasa i možemo reći da su zaista zanimljive. Za svaku nam sleduje parče interesantnog lore-a, koji je često i sasvim otkačen i koji će dalje odrediti  različitosti u stilu igranja, koje je osetno i samo po sebi dovoljno za nekoliko prelaza. Zanimljivo, frakcija ljudi - United Empire - je zla, ali tu su Pilgrimi koji su se od te zle imperije odvojili... Pored njih imamo, na primer, Horatio na čijem je čelu zapravo bio suludi trilijarder, koji je iz čiste dosade i hira stvorio rasu svojih klonova. Cravers su insektoidi koji ne mogu biti u miru ni sa jednom rasom, koji idu sa planete na planetu i bukvalno proždiru sve njene resurse... I tako dalje.



Ono gde Endless Space zaista briljira, gde je doveden gotovo do savršenstva, jeste korisnički interfejs. Vladati svemirskom imperijom koja se sastoji iz desetina zvezdanih sistema, razbacanih na silnom broju svetlosnih godina, nikada nije bilo ugodnije i lakše. Sve planete jednog zvezdanog sistema su prikazane na jedinstvenom ekranu, na kome možete graditi unapređenja koja su upravo na nivou čitavog sistema, dok na pojedinačnih planetama imate izbor između četiri eksploatacije (za hranu, novac, znanje i industriju), koje možete promeniti u bilo kom trenutku.

Na početku igre, čini se, određeni ekspanzionistički rush je neophodan, jer AI suparnici neće čekati i vrlo brzo će vas sabiti u ćošak, ostavljajući vam premali broj sistema da ih kolonizujete i da njima upravljate. Uz to je, takođe, imperativ u istraživanju čitave galaksije, jer će vam prihod od trgovine direktno od toga zavisiti - trgovati možete samo sa istraženih sistemima, jelte. Akumulirani novac je pametno trošiti na ubrzavanje izgradnje jedinica i sistemskih unapređenja, kao i na modernizovanje zastarelih brodova na aktuelne modele.
Zašto pišemo ovo?
Pa, zato što AI u ovoj igri izrazito vara! Naravno, to jeste boljka svih igara ovog tipa, čak i onih sa daleko većim budžetom, jer razvojni timovi jednostavno nisu u stanju, još uvek, da naprave dovoljno inteligentnog kompjuterskog suparnika, pa na višim težinama, potrebnim za bolje i iskusnije igrače, daju bezobrazne prednosti kompjuteru. E, Endless Space to čini čak i na najnižiim težinama. Pirati neće uznemiravati kompjuter, dok će kompujterski oponenti i pirati vas napadati sa suludo velikim flotama, za koje ćete se pitati kada ih je napravio i kada je pre razvio privredu koja može podržavati njihovo postojanje i tehnološku naprednost. Takođe će često imati daleko veće prihode od vas.
Načina za pobedu je čak sedam. Pored standardne vojne, tu su diplomatska, naučna, finansijska i nekolicina drugih. Od same rase koju izaberete će zavisiti koji će vam put do trijumfa najviše ležati, mada je, naravno, moguće pobediti na bilo koji način, sa bilo kojom rasom.

U igri postoji četiri tehnološka stabla koja se granaju u nekoliko pravaca, a da bi ste izučili narednu, potrebmno je znanje samo jedne od prethodne dve susedne tehnologije, tako da postoji određena sloboda u razvoju vaše imperije. U suštini, igra je ovde jako detaljna i zahteva određeno planiranje unapred. Plus.

Brodove možete (morate) modifikovati. Dobijate samo ljušture na koje kačite naoružanje, štitove, bombardere i niz drugih unapređenja. Sistem je slobodan i zanimljiv, ali ne suludo detaljan kao onaj iz GalCivII (u kome ste mogli i vizuelno lickati brod do sitnica).
Borbe su kartične. Za svaku od tri faza u kojima se odvijaju (daleki domet, srednji i prsa u prsa) biraćete jednu kartu, koja će određivati ponašanje vaše flote (agresivno, defanzivno, povlačenje, sabotaža, overklokovanje oružja...), a svaka karta sa sobom donosi određene prednosti, ali i penale.
Bitke mogu biti rešene automatski na galaktičkoj mapi ili možete otiću u određeni, da tako kažemo, kinematografski mod u kome ćete ih pasivno posmatrati. Igra je grafički zaista lepa i te bitke posebno lepo izgledaju (uz modele planeta koji su takođe divni).

Najveća mana "Beskrajnog Svemira" jeste tempo i atmosfera, što u konačnici dovodi do izostanka imerzije. Čak i kada partiju podesite na brzu, većinu poteza ćete samo kliktati next turn dugme, ne ushićeni kao u sličnim, a odličnim igrama, već mehanički, smoreno, svesni da vas tek kroz sedam-osam poteza očekuje nešto zaista zanimljivo. Takođe atmosfera je nula, sve je nekako generičko, očekivano, prazno.
Jedino što, koliko-toliko, popravlja tempo i stvari čini uzbudljivijim jesu random galaktički eventi i pronalasci raznih anomalija na planetama, koje mogu svojim pozitivnim ili negativnim uticajem malo "promućkati" partiju. Ali, suštinski, ili ćete vrlo brzo biti jači od svih ili ćete zbog lošeg starta konstantno kaskati za jednom ili dve rase i biti u totalnoj nemogućnosti da to promenite.
Sve skupa nas dovodi do igre uz koju nećete ostati budni celu noć, što samo po sebi znači da je to jedna loša 4x igra.
No, nije baš tako, neke prosečne partije ne traju previše dugo, izgleda lepo i zahvaljujući savšrenom interfejsu "igra se lepo i lako", predstavlja solidan, neobavezan fiks i sedativ vašim manijakalnim, dart vejderskim, potrebama.