Zombie Geek

Neon Genesis Evangelion iliti šta se desi kada ludi japanci besmislenim borbama, besmisleno velikih, uslovno rečeno, robota daju viši, metafizički smisao i dubinu.

Retko kada (geek) mediji napreduju metodom revolucije. Dugo razmišljanje me dovodi jedino do eksplozivne pojave Mura na tržištu američkog superherosjkog stripa, ali to je tek uski deo strip medija, a na posletku - nazovi revolucija nije u značajnoj meri promenila svet prevaziđenih superheroja.
Ne, obrni-okreni, evolucija je jedini način progresa. I situacija je na nekoliko polja tradicionalnih gikovskog zamlaćivanja toliko loša, čemerna čak, da je i ta spora evolucija radost kada je ima, mahom se danas ljudi i ljudska industrija zabave bave - devolucijom.
Ipak, ako bi smo posmatrali svet anime, konkretno televizijskih anime serija, čini se da ne postoji uticajniji i značajniji od NGE! Opet, reći da je u pitanju revolucija bilo bi nipodoštavanje animiranih uradaka koji su (in)direktno doveli do pojave samog Evangeliona, kao i preuveličavanje realnih kvaliteta i dometa same serija. Ono što je sasvim jasno, neosporno - monstruozni udar koji je izvršila na pripadajući joj medij je i danas nemerljiv.
Meteor u učmalom moru i niz talasa koji se u vidu koncentričnih krugova šire u nedogled, zapljuskujući čak i do tada nepoznate obale.
Samo nabrajati anime koje su nastale pod direktnim uticajem NGE je zamoran posao, okupiti one koje su na posredan način takve kakve su zahvaljajući NGE bi nas doveolo do popisivanja svih serija snimljenih u proteklih, bezmalo pa, dvadeset godina.
Mali broj epizoda, koncentrisan sadržaj, inteligentnije, "odraslije" teme... samo su neke od osnovnih karakteristika ovog serijala, koje su prenete na čitav medij i koje su, naposletku, istom donele status globalnog fenomena.


Osnovna postavka priče je jako jednostavna - pojavili su se Anđeli čija je, čini se, jedina svrha potpuno uništenje svega ljudskog i jedini spas ljudi su Evangelioni, koji dođu nešto kao man made anđeli.. Klinac dolazi u grad-tvrđavu (koji je mahom pod zemljom, a i ono što je na površini na znak opasnosti može biti spušteno), kako bi upravljao jednim od tih džinovskih robota. Ovde se već vidi jasna hrišćanska ikonografija i simbolika.
Prvih nekoliko epizoda nije ništa spektakularno. Standardni anime tog doba, reklo bi se, koji iako konstantno i stidljivo obećava nešto više, suštinski nne rpedstavlja bog zna kakav otklon od ustaljenih manira i trendova. Pitaće te se tokom tih neupečatljivijih epizoda: "Oko čega je čitava frka?". Ali, polako, izgurajte i vidite kako se suptilno u priču unose sve dublje i dublje, luđe i luđe ideje.

Neon Genesis Evangelion je bitan i zanimljiv na nekoliko nivoa. Ta slojevitost, je upravo i najveća vrlina serijala, osobina koja i jeste omogućila tako široku bazu fanova i popularnost jednaku onoj i karakterističnu za daleko veće, duže projekte.

Najpre je bitna za mecha žanr anima. crtaći o velikim robotima i njihovim borbama su u to vreme došli do svog kraja, postale su zamorne i prevaziđene u određenom smislu i NGE je doneo prekopotrebnu svežinu, ozbiljnost. Lično, ne volim taj žanr i briga me za to.


Na drugom nivou je jasno sazrevanje žanra kroz sazrevanje njenih glavnih protagonista. Nije to još uvek zrelost puna, čini se nije dostignuta ni do dana današnjeg, niti će ikada u potpunosti biti dostignuta, ali značajan pomak je ostvaren. Ako je pokretni motor serija koje su prethodile NGE-u bio pubertet, nebrušena uspaljenost probuđene seksualne želje, sise i guzice, u ovoj seriji se ide korak dalje i obrađuje se problematika adolescenta - sise i guzice su i dalje tu, ali i istinski problemi mladog polu-čoveka. Glavni lik je zbunjen, uplašen, pokidan, pičkica. Upravo ako seriju gledamo na ovom nivou ona i do kraja može pružiti određenu, kompletnu satisfakciju, čak i prevazilazeći određenu infantilnost problematike tinejdžera i obuhvatajući problematiku postojanja na tom emotivnom nivou čitave civilizacije, a posebno japanske nacije i kulture. Kroz mladog pilota alegorično su alegorično postavljena neka od večnih pitanja, ona o svrsi čoveka, njegovoj dužnosti, obavezi, časti., individualnosti i kolektivizmu..

Sledeće, NGE je posebno bitan zbog galerije zaista sjajnih likova. Evangelionima pilotiraju isključivo deca i svi oni su sa brdom svojih mana i problema. Iako su te mane malko naivno naglašene, ipak upravo zahvaljujući njima ostvaruju se jako zanimljivi odnosi između njih. Strahovi, nesigurnosti, kompleksi, zbunjenosti na sve strane. Lik zanosne Misato, koja predstavlja neku vrstu staratelja deci-pilotima, je najupečatljiviji i najkompleksniji (ako izuzmemo nekoliko božanskih figura, o kojima nećemo) - morena alkoholizmom, usamljenošću, jako  kompleksnim odnosom sa ocem, koji je u osnovi frojdovski, ona predstavlja najverodostojnijeg lika u seriji.

Na konačnom nivou, meni najzanimljivijem, ovo je široka, duboka i hrabra storija epskih razmera koja kroz upotrebu hrišćanskih, kabalističkih i simbola drevnog japana gradi spektakularnu storiju čitavog univerzuma. I tu dolazimo do jedinog realnog problema - upravo taj aspekt priče nije u pravoj meri razrešen jako kontraverznim krajem. Poslednjih šest-sedam epizoda generalno usporavaju, smanjuju repetitivni akcenat na borbama robota, i kreću da razrešavaju emotivne konflikte i probleme, uporedo otkrivajući određene delove kompleksne kosmološke slike same serije. No, u poslednje dve epizoda, gotovo sve će biti podređeno emotivnim dilemama glavnog lika, dobacujući sve ostalo kao nebitno, kao čisto oruđe koje je bilo tu samo da ispriča priču o sjebanom, pičkastom klincu.
Ipak, sam kraj jeste egzistencijalistički i dobar.

Posle te čuvene i omražene poslednje epizode snimani su filmove, još uvek ih snimaju, krpi se i objašnjava koliko može, no priča ostaje haotična i nedorečena.
Ništa ne mari, urnebesna činejnica da je čovečanstvo fascinirano, zamišljeno i podeljeno nad istinama jedne male serije o velikim robotima je fantastično suluda i dragocena.