Zombie Geek

Upravo me ovakvi filmovi, s vremena na vreme, podsete na činjenicu da bih konačno mogao da se manem žanrovskog filma i okrenem se kopanju onog "umetničkijeg", lepšeg i značlajnijeg, naravno to traje sve dok pod prste ne naleti neki b-production-zombie-bloody-gore-cannibalistic-feast-sa-sisama. 

Nikada zaista nisam voleo klasičan Sci-Fi - glorifikaciju nauke kao jedinog čovekogovog imperativa, zamene za religiju i duhovnost uopšte,  kao odgovora za sva egzistencijalna ili komformistička pitanja čoveka. Nikad nisam kupovao klarkovu naivnu ztaljubljenost i optimizam, nikad u Sci-Fi književnosti ne tražih realnu i moguću viziju budućnosti, već samo slobodu mašte i metaforu. Ne fasciniraju me priče o velikm stvarima, intergalaktičkim ratovima, uistraživanju sveimira, pronalasku paralelnih svetova, već priče malih ljudi smeštene u senku svih tih magičnih stvari.

Takav takav film je Another Earth.

Na nebeskom svodu se pojavljuje planeta, za koju naučnici utvrđuju da je sasvim identična našoj - kontinetni i mora su isti, čak i gradovi i sela su podudarna našim. I baš tu negde jedna mlada devojka, još maloletna, sa prevelikom količinom alkohola u krvi, seda za volan, proleće kroz crveno, udara u auto i pritom ubija trudnu majku i dete. Četiri godina kasnije ta devojka - tek na prvi pogled ista - izlazi iz maloletničkog zatvora i odlazi da se izvini čoveku kojem je ubila porodicu i uništila život. Momenat slabosti. I jedna životna epizoda koja sledi.

Nastavak filma ne donosi mnogo nauke, oh, tu je poneko mumlanje sa TV-a ili radija o Drugoj Zemlji, takmičenje koje će nekog sasvim običnog čoveka odvseti na nju, snovi mlade devojke o svemiru, ali to je sve i to je zapravo jedva dovoljno d ase, uz blagi napor istezanja granica žanra, ovo nazove SF filmom. Dakle ne očekujte šatlove, astronaute, ekspediciju na pararelnu Zemlju. Ne, ovo je ljudska priča, priča o grešci, o kajanju, o perverznosti ljudskog srca i ludosti ljubavi i konačno o iskupljenju.

Priča, pre svega, o povratku žiotu, sabiranju ostataka, krpljenju rupa i sastavljanju krajeva. Mlada devojka, Rodha, iz zatvora izlazi mračna i neugledna, muči je nasinica, spava na podu - devojka za kojom bi se retko koji muškarac okrenuo ili je čak primetio, vremenom se pretvara u gotovo vedru lepoticu, koja bi lako mogla postati san svakog od nas. Da, glumica koja stoji iza lika je u svoju biografiju upisala vraški dobro odrađen posao!

Predivan film.