Zombie Geek

Novi Conan nije loš film. Eto, da odmah to utvrdimo. Nije loš u poređenju sa aktuelne holivudske produkcije - on je čist prosek i bolni primer gde je taj holivud danas. Simerijanac je jedan od najzahvalnijnih akcionih heroja ikad, lik koga samo užasni anti-talenti ili nenormalni producenti i ostale angažovane jurilice keša mogu da ubrljaju. 

Conan.

The Barbarian.

Conan... lopov, sebičnjak, oportunista, kušač žena, brutalni borac koji nije u celoj priči zarad opšteg dobra sveta oko njega, dame u nevolji ili bilo čega uzvišenog i časnog, već zbog zlata i/ili osvete.

U ovoj modernoj verziji on je sveden na... psihopatu. Ne nekog čoveka koji je odgajan da postane ratnik, čak ne ni divljaka, već upravo psihopatu. No, čak je i to u ova moderna, pristojna vremena onako politički korektno, bljutavo. O, da, bezmalo dva sata Conan za 21. vek jurca okolo, kolje, prosipa drob, ali gledačlac na to ostaje tup i naviknut već nakon četrdesetak minuta.

Velika mana je svakako osećaj da je film zbrzan, nepovezani delovi slepljeni bugarskim lepkom u nešto što bi trebalo da bude celina. Dva sata i nije malo da se ispriča jedna već milion puta ispričana priča o osvetu, ali režiser to nije uspeo, a probiti dva sata i tako nažuljati guzice debelih amerikanaca ili izgubiti pažnju tinejdžera naviknutih na video igre, naravno, nije opcija. 

Sam scenario nije revizija originalnog filma, iako suštinski jeste u pitanju rimejk, priča nas vodi na sam početak, na bitku u simerijskom selu tokom koje se rađa Conan (majka umire na porađaju), zatim prikazuje drčnog trinestogodišnjaka, tu negde bantditi, u potrazi za nekom relikvijom, upadaju u selo, pale, siluju, ubijaju, izmeđđu ostalih i konanovog oca, do kraja prati ludog, odraslog ubicu...

Ali, zaboravite sve do sada rečeno. Sve bi nekako i izgurali do neke prolaznosti da je pred nama ponovo mlad i nabildovan Švarcika, jer najveći nedostatak filma je sam Conan. Momoa nije doneo najlošiji performans ovde (pošto je konkurencija za to prevelika), ali je kao zvezda večeri potpuno i temeljno fejlovao! Neverovatno mi je isprva bilo to kako je u Game of Thrones, u ulozi Khal Droga, delovao divlje i brutalno, a ovde, pak, out of place koliko i manekenka u kuhinji ili programer na prvoj liniji fronta. Skapira čovek konačno d aje Khal Drogo nebitna uloga, mala i prikladna njegovim dometima, svakako i potpuno bačena u senku posla koji je vrhunski odradila Tamzin Merchant. Naravno, Khal je i daleko prostiji lik - reži, jebe s guza, ubija par vucibatina i to je to. 

Jebote, da ga ikad vidim samo bih ga pitao "čoveče, da li ti čuješ sebe?". Jer... glas, taj njegov glas, taj fejkerski bariton ili koji je kurac već, ta izglumljena, isilovana dubina glasa i žestina, gotovo na ivici growl-a ili puštanja u gaće usled silnog naprezanja je posle samo petnaest minuta bolno neizdrživa, da mi je došlo da ugasim ton i u blaženoj tišini otpratim ostatak ove bede. I zaista ne bih nešto propusti jer je muzika - ono po čemu, između ostalog, pamtim prvi film, ovde bukvalno nepostojeća, što je samo finalni minus ovom mediokritetu.

Gospodine režiseru - manite se kultova, snimajte holivudske flmove o tinejdž grčkim bogovima i vampirima. 

Gospodine Momoa - manite se kultova, idite trčkarajte po plažama ili eventualno glumatajte u SG-Atlantis, i onako sasvim nebitnoj seriji, snimajte raklame za gaće, odjebite i ne zaboravite:

Dragi fanovi: Vi ste svoje već rekli...