Zombie Geek

Stake Land je klasičan post-apocalyptic road film u maniru 28 Days Later. Iako, to mogu reći odmah na početku recenzije, i više nego zadovoljavajuć, čini se da su autori sami preozbiljno shvatili žanrovske granice ili možda i prejako želeli da njihov film prevaziđe pomenuti instant klasik i to igrajući u potpunosti po njegovim pravilima. Naravno, završili su sa u svet puštenom kopijom - dobrom, dostojnom, ali nikako potpunom... No, sumnje o njenoj svrishonosti nema - ovakvih filmova svetu je uvek potrebno!!! 

Umesto najčešćih zombija, ovde su u pitanju vampiri, u konačnici jedina značajna razlike su u okruženju kroz koje naši heroji prolaze - danom je sasvim bezbedno (ako ne računamo ljudske bande i kultove) i načinu egzekucije samih poganština, umesto preciznog pogotka u glavu, daleko ličnije nabijanje koca u srce. 

Priliv monstruma i kretanje su, uz glavnog lika (mlađanog dečka) i jedina konstanta tokom čitavog filma. Na početku tu je pominjani dečko i Mister, već prekaljeni lovac na vampire koji putuje ka severu i usput čisti zemlju. Niz put će im se pridružiti pola tuceta likova, okoliš će se menjati, ali će jedino kretanje ka severu ostajati. 

Što se čisto gikovskih vrednosti tiče, najcenjenije je što film vraća u igru vampire sa mudima i bez šminke i obrijanih međunožja - zaboravite moderne gej tinejdž vampire, čak i romantičnu viziju, zapadno-evropsku viziju ovih stvorenja i spremite se za pakleni nakot iz bezdana vekovnih noćnih mora svakog Slovena.

I ovo, kao i uve kada su filmovi strave i užasa u pitanju,  jeste priča o majmunima što hodaju na dve noge. Reklo bi se o bliskosti među ljudima, koji rado u svoj maleni čopor (od kojeg im život zavisi) primaju i trudnice i starice, koje upravo to malo ljubavi deli od ponora ludila, o ljubavi i emociji koja ne mora rečima da se iskazuje, već je prosto to što ste tu za nekog, u istim sranjima, dovoljno. 

Ipak...

Nema krvopije ili zombija koji će vas tako duboko potresti i ogaditi vam svet, koliko prosto čovek. Fanatičan, kvazi-religiozan, brutalno nasilan i u svom zlu i glađu za krvlju daleko maštovitiji i temeljniji od vampira - koji bezumno jurca ka vama, jurca na kolac ili u kišu srebrnih metaka. Svet nakon svog smaka je udomio nastrane kultove i svoje umobolne mesije i upravo oni su u tom svetu i najveće zlo. 

Ne o vampirima, o ljudima.

U pitanju je primerak mog omiljenog pod-žanra filmskog horror-a, stvoren pošteno i s ljubavlju.

Nepotrebno je reći da sam ja uživao, da li ćete i vi to je već sasvim druga, meni nebitna, stvar.