Zombie Geek

Predivno je s vremena na vreme vratiti se starim, jednostavnim i očigledno večnim filmskim pričama. Bez obzira da li je u pitanju "Kako ubiti pticu rugalicu", "Prohujalo sa vihorom", "Čarobnjak iz Oza", diznijevi animirani filmovi ili kultni crno-beli horori Universal studija. Neki traju četiri, neki tek nešto iznad sat vremena, ali redom svi odišu jednostavnošću, čak naivnošću, često sa ponekom velikom rupom u scenariju. Nekada je to poluga za samouništenje laboratorije ludog naučnika (zato što naravno da je logično da to ima svaka takva postojba) ili se pak zapitate "ČEKAJ JEBOTE, sve što je oduvek trebala da uradi jeste da lupi cipelicama koje ima od sedamnaestog minuta filma?!??!?!"
Tako opušteni i zabavljeni, fast-forwardujete u današnje doba i svi silni filmovi Nolana i njemu sličnih, sa svojim prekompleksnim zapletima, prenapornim pričama, prepametnim za svoje dobro, preusiljenim i na kraju, zapravo - glupim.

Nemam ništa protiv literarnog spektakla zamotanog u filmsku limunadu, ali svaki pravi pripovedač, svaki istinski bard i storyteller zna da čar jeste u jednostavnosti večnih priča, prići im iz drugog ugla je originalnost, samo detalj promeniti jeste dalji put ka usavršavanju iste. Tako je nekada u prošlosti, u jednoj večnoj priči, obična kožna cipelica greškom u prevodu (ili možda ingenioznošću pripovedača?) postala staklena i zauvek ostala takva.

"Journey to Agartha" jeste samo još jedno prepričavanje večne priče. Ništa što bih zapravo o njemu rekao ne bi se nužno razlikovalo od velikog broja animiranih komada snimanih diljem sveta i vremena. Pratimo devojčicu po imenu Asuna. Otac joj je umro, pa samohrana majka i previše radi. I... ona je sama, usamljena. Jedino svorenjce s kojim provodi svoje vreme jeste čudnovata mačka što se odaziva na ime Mimi (što je uz Mici i jedino ime na koje će se bilo koja mačka ovog ili bilo kog drugog sveta zaista odazivati ili makar priznati vaše postojanje, okrenuti glavi i nastaviti svojim poslom). Asuni odlično ide u školi, toliko da se učiteljica pita da li se možda i previše trudi da bude dobra. Asuna nije neomiljena u svom razredu, naravno tu ima zavisti, ali zapravo njene vršnjakinje žele da se druže sa njom... kako to već biva, usamljenost je često izbor, Asuna ne želi da traći svoje vreme sa nebitnim likovima ovog filma i njenog života. Ima svoje maleno skrovište dalje od ljudi, neugledni, rukom sklopljeni radio i kristal pomoću kojeg sluša neku čudnu muziku, koja kao da dolazi iz dalekih dubina... Ubrzo na mostu, između kuće i škole, sreće monstruozno, ogromno stvorenje koje će u gledaocu odmah probuditi asocijaciju na Mijazakija i njegovu "Princezu Mononoke", odmah vidimo da to nije samo prosto, krvožedno čudovište. Vidimo njegovu drevnost, umor, izbezumljenost, shvatamo da je pri kraju svojih snaga. Tada se, a kako drugačije, pojavljuje i nepoznati dečak po imenu Shun koji spašava Asunu i odlazi...
Sledećeg dana, učiteljica najavljuje odlazak na porodiljsko odsustvo i dolazak učitelja kao zamene. Asuna se ponovo sreće sa Shunom, zajedno slušaju muziku dubina i on joj priča o Agarti, podzemnom svetu iz koga i on potiče...
Dalje prepričavanje, naravno, ne bi imalo smisla. Shvatate i sami gde nas dalje  priča vodi. U kovitlac večnosti biće uvučeni Asuna, njena mačka Mimi, Shun, kao i njegov brat Shin, sve zajedno sa mračnim i hladnim učiteljem koji je izgubio svoju ženu još pre desetak godina.
Kao i svi junaci, naša Asuna će proći kroz vodu života, izaći na drugu stranu, u svet nepoznat i čaroban i strašan.

Još od malena sam bio fasciniran avanturističkim romanima i filmovima koji bi me odveli na neko daleko mesto, realno ili nerealno, materijalno ili izmaštano i bajkovito, nebitno. Samo da je divno i drugačije od onoga što sam tada smatrao čemernim sada i ovde. Agarta čini to podjednako efektno. Srce zaigra na svaki divni prizor nepoznatih krajolika, koji ne bi trebali da budu znani ljudskom oku, koji su tu posredstvom bezgranične mašte autora umetničkog dela.
Dok se priča lagano kreće, dok Asuna i njen učitelj putuju Agartom ka Finis Teri (on da oživi svoju pokojnu ženu, ona da... ni sama ne znajućii baš zaista zašto je tu), mi možemo da se kupamo u predivnim vizuelnim čarima. Bezmalo meditativno iskustvo probijanja zida stvarnosti i dodira sa onostranim.


Priča bivajući u suštini onaj večni, civilizacijski mit o heroju koji odlazi od kuće, na daleki put, na magično mesto (najčešće šumu, ovde podzemni svet, u svakom slučaju mesto u kome se dešavaju razna čudesa i užasi) mnogo dobija na tome što autor pravi raznoliku papazjaniju svetskih mitologija  i mitoloških pojmova. Od japanskih tradicija, preko hinduističkih (leteća nebeska palata Vimana, boga Ravane), Quetzalcoatl (pernati zmaj srednje-američkih indijanaca), pa sve do same Agarte koja je pojam koji se pojavljuje u kasnom Evropskom ezoterizmu i povezuje se sa teorijom šuplje Zemlje.
Sve to čini ovu bajku verodostojnom nekako, kao opštom istinom čije su deliće doznali razni narodi diljem sveta, ne uspevajući da spoznaju celokupnu istinu, koja se, pak, volšebno otrkiva pred našim očima.

Bivajući tradicionalna u svojoj strukturi, ova bajka je to donekle i u svojoj poruci. U vremenu feminizma, ili nečeg što prevazilazi feminizam i promoviše žensku supermaciju, u vreme jakih filmskih i literarnih ženskih junaka i smotanih, nesposobnih muškaraca sa druge strane, "Putovanje u Agartu" jeste priča o slabašnoj, bojažljivoj devojčici kojoj očajnički treba muški princip u životu. Njoj treba otac, njegovu figuru i supstituciju nalazi u liku svog saputnika i učitelja, koji dužinom filma jedva da pokazuje bilo kakvu emociju prema njoj. Njoj treba porodica. Klasična, obična, tradicionalno zajedncia muškarca, žene i deteta i ne postoji savremeni psiholog, feminist koji će je ubediti da ono što ima jeste jednako dobro. Kao što joj jednako treba i muški princip u vršnjačkom odnosu blage, naivne simpatije. Shin/Shun je morao biti dečak.
Dalje paralele sa već pomenutom "Princezom Mononoke" je očigledan, takođe. To ne ostaje dominantna i previše naporna, u našu facu poruka, ali provlači se konstantno. Naš odnos prema agarti, prema drevnim bogovima, prema našem celokupnom svetu. Čemerna sudbina Agarte koju su uništili "topsajdersi", jeste predskazanje sudbine i naše ravni postojanja, ako ostanemo ovakvi kakvi jesmo.

Ovo jeste filma za sva vremena i prilike. Film koj nam pokazuje da anime ponovo mogu da budu divne i bajkovite, a ne animirinae kopije irganih filmova prepunih nasilja i prekopleksnih zapleta. Ovo je film koji se gleda kada ste sami, usamljeni, kada ste sa veljenom osobom, kada pored sebe imate svoje dete. Uvek.