Zombie Geek

Ok.

Naslov je genijalan, na liniji recimo Super Meat Boy ili još bliže Super Mutant Alien Assault, samo što iza ovog stoji smeće od igre. 

Nemam posebnu želju za negativnošću i izbegavam je - pisanje o lošim video igrama je verovatno najbesmislenije gubljenje vremena ikada. Pa, ipak, eto mene. Naslov sam po sebi nagoveštava nešto kul i čitava igra jeste tako postavljena i zato me i razočarava ovoliko.

Oslobađanje seratonina kao nagrada za neki uspeh je valjano zloupotrebljavana činjenica širom našeg vrlog kapitalističkog sveta. U video igrama je poslednjih godina je nagrada za igranje postala maltene jednako bitna koliko i samo igranje i to kada gledamo uopšteno čitav medij, sa tim da postoje naslovi gde je ta nagrada jedino bitna. Popularno nazvane clicker igre nisu ništa do šargarepa bez štapa, prosto deluju nepristojno, vulgarno.

 Možemo ih posmatrati i kao ozbiljan komentar na sve što video igre jesu i koliko su u svojoj suštini glupe i koliko mi kao igrači upravo pristajemo da budemo magarci. Kako bilo, jesu adiktivne. Prosto, u pitanju je jebena hemija.

Najčešće su to destilovani aRPG naslovi (Diablo, Dungeon Siege, Titan Quest) samo što je isključen sav ili skoro sav world building, priča, umeće, potreba da imamo više od jednog prsta. Svaka mehanika svedena je do bezumnog kliktanja na nepokretne neprijatelje, igrači  ostaju očarani i zaslepljeni brojevima koji lete na sve strane, prelazak levela u nedogled, prštanje novčića, kupovina unapređenja i tako do kraja sveta. 

Super Turbo Demon Busters! je upravo to, u svojoj jadnoj biti. Pred vama se otkriva level koj igledate iz izometrijske perspektive, klikćete na neprijatelje, klikćete još par puta da ih ubijete, kupite loot, klikćete dalje na neprijatelje, kupite nagrade, gotov nivo, klikćete na sledeći. Da l' si ikada mene voljela, da l' si ikada mene voljela u obliku video igre.

Sve ostalo je super. To je ono što boli.

Celokupna priča i estetika podseća na akcione sci-fi/horror filmove  i igre osamdesetih i devedesetih godina minulog veka, dakle Alien, Doom, Predator, sve to što valja i volimo. Krećete kao klasični Doomguy, tupavi marinac koji je tu da "žvaće žvake i šutira guzice, a nema više žvaka", jelte. Vremenom skupljate raznoliki loot u obliku municije, novog naoružanja, novca, ali i karaktera koji su Sniper, Medic i slično... Između misija imamo kratki dijalog između raznih karaktera i tu se stalno igra na isti humor -  odnosno komične interakcije različitih klišeiziranih karaktera, što je samo po seb imeni dovoljno. Sve njih možete izabrati pred start bilo koje misije, imaju svoje karakteristične specijalke, svaki karakter je specijalizovan unapred za samo jedan tip oružja...

Igra ima sav šarm i bila bi super da je... igra, a ne tester za izdržljivost levog tastera miša. 

Šta je strašno?

To što ovo košta bezmalo deset dolara.

Šta je još strašnije?

To što ima 9/10 rejting na steamu.

Ljudi su kreteni.