Zombie Geek

Lako je zamisliti gomilu napušenih dripaca i genijalnog pojedinca koji, u momentu blaženog prosvetljenja tako karakterističnog za situaciju, uzvikuje: Znate šta bi bilo prekul!? Igra u kojoj Lavkraft krade izume od Tesle, pa ovaj nadrkan uskače u svog mecha robota i kreće da ih povrati, usput ubijajući hiljade i hiljade najgrđih kreatura!

Nažalost (češće na sreću, zapravo) ovakve ideje se zaboravljaju vrlo brzo i nikada ne budu ostvarene, ali u ovom konkretnom slučaju... eto nas. 

Zaista, ukoliko Vas sam naslov nije kupio u fazonu shut up and take my money, ništa drugo neće. 

Ovo jeste igra u kojoj kontrolišete Nikolu Teslu u očajničkom pohodu koji ga vodi preko desetina kratkih misija u kojima će pobiti više lavkraftijanskih karakondžula, nego li Bata Životinja i BJ Blaškovic nacista u svojim bogatim karijerama skupa.

Perspektiva je ptičija, kontrole jednostavne i intuitivne - levi klik je primari napad, desni je za neku od specijalki koje skupljate po nivou. U prvih sat-dva igre koliko sam obrnuo do sada, otključavate posle svake misje ponešto što će Vam dodatno olakšati (odnosno doneti raznovrsnost) u nastavku kampanje. Pa tako periodično dobijamo nova oružja (u svakom momentu možemo samo po jedno da nosimo, ali su uvek je po okolišu razbacana nekolicina alternativa), za sada nisam video ništa spektakularno: pištolj, sačmara, tommy gun, teslina plazma puška... ipak, sama činjenica da gledam Nikolu sa šatganom je meni dovoljna. Misije su izrazito kratke, svega nekoliko minuta, i za to vreme ćete nakupiti i do desetak nivoa, posle svakog imate mogućnost da birate između dva bonusa (sistem nalik onom iz Ziggurata, recimo) s tim da ovo i nije posebno uzbudljivo i da nema potrebe za nekim ozbiljnim razmišljanjem - sve se  uglavnom svodi na velike i pozitivne buffove pasivnih karakteristika (30% zdravlja više, 20% više štete, 25% brže kretanje, mada vremenom se otključavaju neki zanimljiviji, poput spread paljbe za Vaše oružje), sa druge strane ovo su kratkoročni i bonusi u letu koji važe samo do kraja misije, pa nije ni čudo što nemaju neku veću težinu.

Povremeno ćete se se sukobiti i sa nekim od elitnijih pripadniha eldritch postavke užasa. 

Pomenuta mecha posle nekog se raspadne i onda morate po nivou tražiti delove da je sklopite, sve to dok se probijate kroz stotine neprijatelja, što je super dinamika. Uz sve to, Tesla ima i dash move koji sve ovo čini igrivim, odnosno u mogućnosti smo da se bolje pozicioniramo, pobegnemo talasa koji preti da nas preplavi... Sa tim na pameti, makar do sada. igra je vrlo lagana, mada očekujem da se to u nastavku promeni.

Grafički igra deluje poprilično zastarelo, kao nešto što ne bi oduševilo ni pre deset, petnaest godina. Uz sveopšte mutne teksture i skroman broj poligona, najviše smeta jednostavna animacija koja ne čini da osećate težiu i moć vašeg arsenala, tačnije pogodak nije posebno ubedljivo animiran, a i karakondžule koje pošaljete u večne ponore pakla jednostavno nekako umiru, bez da se rasprše u hiljadu delića... šteta. Sa druge strane, performanse su bezgrešne sve vreme.

Muzika je metaloidna i žešće paljevinska, baš onako kako bi i trebalo biti. 

Sve skupa, jedna potpuno braindead ekskurzija. Oduvek volim ovakve igre, pa sam i ovu zgrabio i degustiram je kao kriglu omiljenog piva. Za ono što jeste, ne može joj se mnogo toga ozbiljnog ni zameriti. Voleo bih, eventualno, da je implementiran ozbiljniji sistem stalne progresije - da levele prelazimo na kampanjskom ekranu i da ti bonusi budu stalni, dok u pojedinačnim misijama mogu ostati ovi jednostavni perk statistički plusevi... no, tako bi se igra udaljila od svoje dobro predstavljene arkadne esencije.