Zombie Geek

Život zajebane, putujuće, rock/metal zvezde sa sve nastupima na velikim binama, pred rasprodatim dvoranama, slikanje sa zaluđenim fanovima i psihotičnim fanaticima i... ne samo slikanje u bekstejdžu.

Život mirnog, knjiškog crva, najčešće introvertnog, povučenog, zatvorenog, pogubljenog u svom svetu i svetu desetina pisaca. 

Na prvi pogled ta dva načina života ne da nemaju nekih sličnosti, već stoje na dva različita kraja socijalnog uređenja ovog sveta. Istina je, pak, da mladi metalac u osnovnoj/srednjoj školi neće prebijati i kinjiti našeg arhetipnog štrebera, već će sa njim pričati o epsko i naučno fantastičnim knjigama, a verovatno i ići na duge RPG sesije i filmske maratone tokom kojih se daju LOTR filmovi u integralnim verzijama i originalna SW trilogija. Eskapizam jeste zajednički dvema subkulturama. 

Dok se, recimo, punk, hardcore ili hip hop tradicionalno bave temama koje su socijalne, alternativniji rok podžanrovi introspektivnim temama, tradicionalni metal jeste često inspirisan književnošću, mitologijom i ostalim stvarima koje nemaju mnogo veze sa svakodnevnim, običnim, down to earth životom. Naravno, ovo jesu podele koje su žive samo još uvek u glavama drtavih starina iz sedamdesetih i osamdesetih - danas jeste 2016. godina i takve striktne žanrovske razlike nemaju mnogo veze sa stvarnošću. No, ostaje fakt, najviše je gikovštine u metal muzici.

Pre nego što krenemo sa listom, treba reći da ovde ne pričamo o nužno vrhunskim metal bendovima.

Manticora

Možda ne toliko poznat i cenjen power metal bend koji nam dolazi iz Danske. Osnovan sredinom devedesetih godina, uspevao je da sa svakim sledećim albumom očigledno muzički raste i napreduje. Speed/power zvuk sa mentalitetom progerskog benda i vrhunskim vokalom. No, sve je to manje više nebitno - Manticora ima konceptualni album koji se bavi Hiperionom Dena Simonsa, što je jedan od mojih omiljeni sci-fi serijala svih vremena! Takođe postoji i dupli album inspirisan radovim Lavkrafta!

Summoning

Austrijanci već više od dvadeset godina donose specifičan, low-fi atmosferični blek metal u potpunosti inspirisan radovima J.R.R. Tolkina. Kada vidite da su albumi nazvani Minas Morgul ili Dol Guldur, psosto ne možete a da ne nabavite čitavu diskografiju. Lično, nikada nisam posebno uživao u njihovom radu, ali iz čisto tematskih razloga ovde su morali da se nađu.

Therion

Poznati švedi možda i nisu geek bend u punom smislu tog pojma. Iako se bave daleko mističnijim i mračnijim temama, ukorenjenim duboko u mitološko i ezoterično, zapravo piju sa istog izvora kao i svi najveći pisci fantastike i horora. Nevezano da li se bave nordijskom milogijom, kabalom, mitovima o atlantidi, sumerskim bogovima ili nečim jednako fantastičnim...

Hypocrisy

Iako su počeli kao standardni death metal, sa mračnim i satanističkim temama, Hypocrisy tokom karijere grade specifičniji stil melodičnog metala i za razliku od većine sebi sličnih ostaju relevantni do današnjih dana. Najbitnije u svemu, počinju se baviti temama vezanim za teorije zavere i vanzemaljce, novi svetski poredak i sve tome slično.

Vektor

Hladan, precizan, tehnički old school thrash metal relativno mladog Vektora jeste jedna od značajnijih igara u današnjem metalu. Mnogi ih cene i vole, mnogi ih veličaju i dižu do samih nebesa. Da li sve to baš zasluženo ili ne, nikako nije tema sada. Ono što je sasvim neosporno - posvećenost naučno-fanastičnim temama. Kroz sve njihove studijske albume, a posebno sa ovogodišnjim - Terminal Redux - pričaju nam kompleksne i razvijene storije o svemiru, dalekim zvezdama, budućnosti i krajnjim granicama čovečanstva.

Rhapsody (of Fire)

Jedno je posvetiti pesmu ili čitav album Martinu, Tolkinu, Murkoku, nešto sasvim drugo je uzeti i stvoriti od nule nešto što nalikuje njihovim delima. Ludi, čiiiiizi, preterani, simfonični italijani su na kraju devedesetih bili jedan od značajnijih evropskih metal bendova i među prvima (ako ne i prvi) koji su koristili stvarne simfonije na svojim albumima. Serijal njihovih koncpetualnih albuma koji se nastavljaju jedan na drugi, svi redom dugi i bombastični, jeste najbolji mogući muzički ekvivalent klasičnoj epskoj fantastici - često smešan, često preopširan, često vas je čak malo i sramota što u svemu tome uživate, ali... jače je od vas. 

Bal-Sagoth

...bi bio (simfonični) blek metal Rhapsody. Sve što smo rekli za njih, važi i  za ove simpatične engleze. To je veličanstvena i epska muzika podržana razgranatim i razrađenim konceptima koji s edele u dve trilogije inspirisane Robertom. E. Horvardom, Lavrakftom, Tolkinom... Tematika je mračna i uzvišena, pevaju oni o intergalaktičkim imperijama, njihovim ratovima, zvezdanim bogovima...

Star One

Svakako da bi na listu mogli da stavimo i glavni, matični projekat Arjena A. Lukasena - Ayreon, kojim se on tokom čitavog diskografskog delovanja bavi najrazličitijim sci-fi temama, ali Star One je jednostavno više geek i više tvrd. Tvrd, moćan progresivni metal devedesetih sa elementima i rok opera i originalnog prog. roka sedamdesetih, sa dosta klavijatura, hamonda, sa višeslojnim vokalima... Baš kao i ostali njegovi projekti i Star One podrazumeva brdo gostiju i poznatih izvođača - Dan Swano, Flur Jansen, Rasel Alen, samo da neke navedemo. 

Prvi album - Space Metal - odaje počast filmovima i knjigama koje upravo imaju svemir kao glavnu temu: Stargate, Dune, Star Trek, Star Wars, Alien...

Drugi je mračniji i na neki način prati evoluciju žanra, baveći se distopijskim i post-apokaliptičnim temama koje obrađuju filmovi poput Matrix, Blade Runner, A Clockwork Orange, Logan's Run... 

Gamma Ray

Nemački power metal u svom najboljem izdanju. Brzo, melodično, zabavno. Kai Hnasen je nakon razlaza sa matičnim bendom kojim je zaista napisao metal istoriju - Helloween - osnovao Gamma Ray samo da bi nastavio istu muzičku priču... 

Možda i ponajviše se izdvaja "vsemirska trilogija" koju je izdao krajem 20. i početkom 21. veka - Somewhere Out in Space, Power Plant, No World Order - koja se bavi najraznolikijim sf temama, idejama, mitovima, teorijama. No, čitavim svojim delovanjem se bavi fantastičnim temama.

Iron Maiden

Njima, jelte, nije potrebno previše predstavljanja. Širok dijapazon geekoviskih tema obrađivali su tokom duge karijere. Da li se radilo o epskoj fantastici, SF-u, hororu... 

Moja omiljena bi verovatno bila ona o spektakularnom serijalu o Peščanoj planeti - Dina, Herberta Frenka, ali pevaju oni i o Wicker Manu, Novom Vrlom Svetu, Avalonu...

Nightwish

Već u prvoj pesmi - Elvenpath - na prvom stujskom albumu - Angels Fall First - praktično imamo jasnu predstavu o tome šta nas čeka u nastavku karijere finskog simfo-metal benda. 

"At the grove I met rest-the folk of my fantasies

Bilbo, Sparhawk, goblins and pixies,

Snowman, Willow, trolls and the seven dwarfs

The path goes forever on"

Retko koji je bend uspeo tako dobro i iskreno da se predstavi na samom početku. Iako je, čini se, broj pesama inspirisan žanrovskom književnošću sa vremenom opadao, čak i na poslednjem imamo Edem Ruh, koja je usko vezana za Ime Vetra. 

Inspirisana Gospodarem Prstenova:

Blind Guardian

Za kraj liste.

Verovatno naj-geek bend ikada. Samo navođenje svih knjiga koima su posvetili svoje pesme bilo bi predugo. Vrhunac verovatno jeste konceptualni album inspirisan tolkinovim Silmarilionom, ali obrađivali su zaista preširok spektar žanrovskih pisaca. Uz kvalitetan i prepoznatljiv power metal stil, sa onostrano dobrim vokalima, lako su postali jedan od mojih omiljenih bendova. Odnos fantastike i njih i mene je bio čudan: nekad abih slučajno shvatao da pevaju o nekoj knjizi koju obožavam, pa bih se oduševio, nekada bih uzeo knjigu koju nisam pročitao, ali sam preko njih saznao za istu - pa se oduševio.

Njihov geek status je samo pojačan činjenicomd a se pojavljuju u akcionoj RPG igri - Sacred 2, i tone samo kao autori pesme za istu, već i kao NP likovi, koji za igrača imaju i određene zadatke.

Dragoceni su.