Zombie Geek

Wolf's Rain odavno stoji na mojoj (inače spektakularno dugoj) listi "anime za gledati". No, usled nedovoljno slobodnog vremena i želje da se prati sve i svašta, eto tek je sada došao na red.
U tekstu jesu prisutni spojleri.
Na pojedinim mestima možemo pročitati kako je u pitanju post-apokaliptična storija, no to je pogrešno - u pitanju je apokaliptična postavka. Svakako se nekome primedba može činiti ništa većom od klasičnog štreberskog cepidlačenja - kakvo jeste često na ovom blogu - ali ona jeste  krajnje suštinska za ovu priču, ne predstavlja samo razliku u atmosferi koja je postavljena tokom serijala.
U svetu koji je doživeo svoju propast i čiji dronjci i kusur sada pokušava da preživi, ipak vidimo određenu svetlost u budućnosti - jer, avaj, gore od smaka sveta ne može biti. Svet Wolf's Raina tek čeka svoj kraj, to nije od samog početka najjasnije, ali se brzo otkriva, vidimo umiruću civilizaciju i čitavu planetu pred sobom. Vidimo Zemlju - ili planetu nalik njoj - koja bukvalno vene.
Ipak, postoji neka nada...

Iako većina plebsa veruje da su vuci istrebljeni još pre dva veka, mi upravo pratimo maleni čopor - od svega četiri jedinki- na istrajnoj i očajničkoj potrazi za Rajem.
Legenda i mistična, zabranjena, paganska "Knjiga Meseca" kazuje da će na kraju sveta samo vuci i mesečevi cvetovi naći put i uspeti da otvore Raj, to je ubeđenje nekolicine fanatika, ludaka, ali i par učenijih koji znaju bolje - vukovi nisu istrebljeni. U svetu ove anime oni nikako nisu prosta biološka bića - oni su metafizički, u stanju da uzmu oblik čoveka i tako izbegnu posvećeni progon koji ih je doveo maltene do istrebljenja. Oni su, povrh te zgodne kamuflaže, zapravo prva živa bića i bića iz kojih su potekli i sami ljudi.
Njih napred vuče pre svega neopisivo jak i prijatan miris... cveća. Vrlo brzo u priču se uključuje Cvetna Deva - veštački stvoren spoj mesečevog cveta i žene (čime serija dobija elemente biopunka), koja će postati i okosnica daljeg zapleta, pošto će se još nekoliko frakcija uključiti u potragu i borbu za nju.

Kako serija bude tekla, tako sama potraga za rajem postaje sve tragičnija i mučnija za gledanje. Nailazičće naši vukovi na starije od sebe koje je baš ta potraga slomila, razočarala, ispila, čuće i onima koji su u toj potrazi i živote izgubili, ali naši će vukovi nastavljati dalje. Često izranjavani, maltene na ivici smrti, premoreni, večito gladni i suštinski izgubljeni, guraće napred, iako ne znaju šta je to napred i da li uopšte idu u pravom smeru.
Uz to imamo i nekoliko sporednih radnji, koje su više ili manje uspešne i zanimljive - jednog ostrašćenog lovca na vukove, matorog, gorkog i alkoholu odanog, zadojenog mržnjom i glađu za osvetom, s asvojim vernim psom koji deluje da mrzi vukove jednako koliko i  gazda... Kao i storiju naučnice koja je radila na stvaranju Cvetne Deve i njenog bivšeg muža tupavog detektiva koji je očajnički juri i želi pomirenje - što je ujedno i najslabiji deo serije i ostaje žal što su toliko (ako i uopšte) prostora dobili.

Nećemo Wolf's Rain gledati ni zbog toka radnje, niti zbog karaktera. Radnja teče sporo, ne baš najsmišljenije, niti najuzbudljivije - nećete baš biti na vrhovima prstiju čekajući šta će biti dalje. Karakteri su... pa u najboljem slučaju dvodimenzionalni. Naša četiri vuka imaju svoje kvalitete i mane, ali su suštinski arhetipovi: Kiba kao vođa čopora, istrajan i tvrdoglav poput mazge, Cume je naš klasični antiheroj, bed boiiii, Hige je krme u krznu vuka...
Gledaćemo ovu seriju zbog atmosfere, zbog animacije, muzike i opšte poruke koju nosi, simbolima kojima se bavi, a koji su suptilni.

Zaista, iako od samog starta mračna i melanholična, svakim korakom serija postaje sve teža i tužnija, ravno tragična. Unosi jake elemente različitih svestkih religija i stapa ih u jednu univerzalnu priču. Tragičan put vukova i njihovo stradanje može biti osvrt na sve naše živote i ambicije. Njihovi kratki trenuci sreće u sada i danas su možda i sav raj koji postoji, a koji prolazi dok jurimo za nečim većim što je u daljini. Najtragičnije tumačenje kraja jeste to da je smrt jedini raj, kraj postojanja.
Wolf's Rain u sebe unosi elemente nordijske mitlogije, hrišćanstva - gde možemo vođu čopora gledati kao hristoliku figuru stradalnika - ili pak videti je kao inspirisanu tragičnom sudbinom likova iz grčkih mitova koji su osuđeni da večito izvršavanje svojih surovih kazni.
Možda je i najveći uticaj koji ovde primećujemo, upravo uticaj hinduizma i budizma, jer sve je ovde posvećeno večnom, mučnom kruženju, kao i insistiranju na dvodimenzionalnosti i nesavršenosti svega, na jingu i jangu. Čak i naša četiri vuka možemo videti kao predstavljena četiri osnovna životna cilja u hinduizmu:  kamu, arthu, dharmu i mokshu, gde svaki predstavlja jedno od četiri stremljenja.
Na početku teksta smo rekli da vidimo Zemlju koja vene i to je tako i jasno prikazano i suštinski bitno. Vraćamo se sada na onu razliku između post- i apokaliptičnog sveta. Shvatamo da su Kiba i njegova Cvetna Deva večni i večno tragični likovi, da su se sretali i da će se sretati bezbroj puta u budućnosti, da su otvarali rajeve i uništavali svetove. Shvatamo da je planeta Zemlja je raj. Da je priroda raj. Da je čovek taj koji degeneriše taj raj, uništava ga, bezbroj puta ga je uništio i pre. Njih dvoje otvaraju novi raj. Privremeni raj, raj kratkog daha, procvetalu i oslobođenu, ponovo probuđenu prirodu, novi edenski vrt, ako hoćete, koji će potrajati samo dok ga ljudi ponovo ne unište i onda će Kiba i Deva ponovo odigrati svoje tragične uloge.
Sve je krug smrti i preporoda.