Zombie Geek

Način na koji je ova igra dočekana u gaming medijima i među samim igračima zaista rastužuje. Nivo malicioznosti koja u nekim recenzijama ili komentarima prerasta u ismevanje, sprdnju i otvoreni hate je za mene bio iznenađujuć. Znam, ne bi trebao da bude. Omaleni franuciski Cyanide, developer do sada poznat po menadžerskim simulacijama profesionalnog biciklizma, potpuno promešenom i zaboravljenom h&s naslovu Loki i fantasy sportskim simulacijama, je očigledno zagrizao daleko više što je bio u stanju da sažvaće. Danas razvijati 3D akcioni RPG znači takmičiti se sa gigantima industrije, sa Electronic Arts i Bethesdom, što u samom startu znači propast (osim ako niste vanredno talentovani, posvećeni i ludi i ako se ne zovete CD Projekt RED). Naravno da je srednjebudžetni rpg, sa još polu-poteznom borbom dočekan na nož od strane fanova Skajrima i ME serijala.

Nakon kompletiranja igre, moram reći pre svega - njihov gubitak. Game of Thrones je, ukaratko, dobar rpg, sa svim manama zahvaljujući kojima je pokupio očajne kritike, ali i dovoljno vrlina da postane kultna, UG igra, u pravom smislu te reči.

Iskreno, od ovog naslova nisam očekivao apsolutno ništa. Imajući u vidu da na igri radi tim bez iskustva u žanru i bilo kakvog kvaliteta iza sebe, takođe znajući kako obično ispadaju igre po poularnim filmovima/serijama (klasične na brzinu smandrljane igrice za mužu zagriženih fanova). Prvi promotivni trejleri i šotovi zaista nisu obećavali - prevaziđena grafika (mutna i gruga), primitivna animacija... sve je vonjalo na potpuni promašaj. A, onda... se pojavio trejler koji je detaljnije objašnjavao borbeni sistem i klase u samoj igri. Od tada sam igru isčekivao, sa umerenim i opreznim optimizmom, ali ipak isčekivao.

Nekako kod igara koje su daleko do savršenog, ali na kraju ipak na mene ostave pozitivan utisak više volim da što pre u recenziji završim sa manama i posvetim pažnju pravim vrednostima igre. Gotovo sve što ne valja ovde proizilazi iz prokletog nedostatka novca. Istinski zastarela grafika sa svojim mutnim teksturama koje kao da su iskočile iz nekog 5-6 godina starog naslova, "ukrućenim" animacijama likova ili čak nedostatku mnogih (recimo, tokom borbe se ne vidi da li je vaš mač zasekao ili omašio). Same lokacije su, pak pretežno dobro dizajnirane, osećaj dok stojite u samom podnožju Zida je sasvim neponovljiv i unikatan, šetate se zajedničke odaje Castle Blacka, zaleđeni okoliš ili tajni hodnici koji vode do trona Sedam Kraljevstva su takođe sasvim lepo odrađeni. Ono što, opet u vezi sa malim budžetom, smeta jesu prazne ulice i najvećih gradova, malo NPC-a, malo sporednih kvestova, užasna glasovna gluma... 

Naravno, vremenom se naviknemo na ružnjikavost igre, glavna priča nas toliko u vuče u sebe da zaboravimo linearnost i odsustvo sporednog sadržaja koji bi obogatio, produžio i produbio iskustvo. Da, priča. Ono zbog čega većina nas i jeste zavolela žanr, ono što najbolje predstavnike žanra upravo čini najboljim je u GoT apsolutno najjača karika i ultimativna pokretačka snaga koja vuče igrača do smaog, sjajnog kraja. Smeštena u samo praskozorje dešavanja iz prve knjge - u vreme tek nešto pred smrt Desnice, a upravo povezana sa njegovim otkrićima o istinskom poreklu dece iz kraljevskog braka, kao i piodacima o kopiladima Roberta Barateona. Sudbina mlade, pod misterioznom kapuljačom skrivene, trudne devojke spojiće naizgled dva random lika - Morsa Vestforda zakletog brata Noćne Straže i Alistera Sarvika crvenog sveštenika koji se vraća u Westeros, da povrati titulu i posede, kao i da propoveda veru u jedinog, vatrenog boga. Igra teče nalik samim knjigama, podeljena na poglavlja tokom kojih ćete pratiti sudbinu jednog od dva lika (do memanta kada im se sudbine sudare). Priča teče pararelno sa onom iz knjige, pa ćete tako svako malo čuti odjeke dešavanja koja su direktno kraljevstvo odvela u krvavi građanski rat (smrt kralja, pokolj starkova u glavnom gradu...). Koliko god ja sada želeo da detaljišem, to ipak neću činiti, jer bi neumitno vodilo ka brdu spojlera, samo ću još jednom istaći d aje priča zaista odlična, da sjajno prenosi sve kvalitete i postulate knjiga - kopilad,. kurve, kriminal, nasilje, izdajstva, spletke, spletke i spletke. Pre svega borba za moć i "siva moralnost" kao lajtmotivi - koliko daleko je Alester sposoban da ode u svojoj borbi za titulu, koliko je Mors, koji na prvi pogled deluje sasvim posvećen Straži, zaista odan. Kao i vrhunsko vaseljensko pravilo da svaki čin, makar i najčasniji, ima svoje posledice, koje mogu biti krajnje krvave i neočekivane. 

Sledeći adut igre jeste sistem razvoja lika koji je veoma detaljan, nešto drugačiji od žanrovskih šablona i svakako pruža mogućnost da igrač stvori lika kakvog želi. Mors može postati ultimativni tenk, sa jednoručnim oružjem i štitom i skilovima kojim svu pažnju protivnika privlači upravo na sebe, vitez koji barata teškim, dvoručnim oružjem ili divljačka mašina za ubijanje koja sa po sečivom u svakoj ruci uleće u gomilu i kolje i seče sve što mrda. Alester je, pak, dosta nežniji i prefinjeniji lik - rendžer, prepredeni plaćenik ili "vodeni plesač" koji je umeće mačevanaj doveo do nivoa umetnosti. Pored osnovnih klasa tu su i sekundarne koje bivaju otključane posle određenog nivoa, kao i unikatni skill tree zahvaljujući kojima poboljšavate alesterova umeća sa svetim plamenom ili mogućnosti morsovog vernog psa. Dodajte tome i sitne statističke bonuse koje dobijate tokom igre (ukoliko, recimo, se pokažete kao veoma surov u nekoj situaciji dobijate osobinu "sadistic"), činjenicu da nakon svakog levela dobijate ogromne količine poena koje ulažete u veštine rukovanja najraznolikijim hladnim oružjem, niz atributa i već pominjanih skillova i na kraju ćete dobiti sistem koji će zadovoljiti svakog RPG fana.

Borba. 

Borba je trebala da bude još jedan veliki plus ove igre, plus koji bi je iz kategorije dobrih, vozdigao u one odlične, ali na žalost to se nije dogodilo. Na papiru imamo zaista dobar sistem - nalik onom iz legendarnog SW: KOTOR, s tom bitnom razlikom što ovde nije moguće zaistaviti vreme, već ga samo usporiti i onda nalgati do tri napada za sve članove vaše grupe. Dakle, sjajno kompromisno, kvazi-potezno izvođenje koje u svakom momentu donosi akcionu napetost, ali i pruža dovoljno vremena za razmišljanje i pokazivanje vašeg taktičkog genija. Žalosno je to što za istim zaista neće biti potrebno. Borba se gotovo isključivo zansiva na statusnim bonusima - pustite krv/ošamutite/oborite neprijatelja i zatim izvedite udarac koji nanosi dodatnu štetu neprijatelju koji krvari/koji je ošamućen/oboren. Što dalje vodi ka tome da ćete jedne te iste, jednostavne kombinacije koristiti tokom čitave igre, pa će svi potencijali kompeksnog borbenog sistema ostati neiskorišćeni, a same bitke biti jako repetitivne. Igra takođe ima i svoj papir-kamen-makaze sistem u vidu tri kategorije armora - lakog (kožni), srednjeg (verižnjače) i teškog (full-on metal oklop) i podelu oružja u tri grupe - za sečenje, ubadanje i blunt oružje, za lomljenje, od koji je  svako posebno efikasno protiv određenog tipa oklopa. Uz sve to, tu je morsov pas koji lagano ubija iizolovane neprijatelje (što umnogome može da olakša određene masovne bitke, kao i to da jedna porcija divlje vatre koju baci Alester, uz korišćenje odgovarajućih skolava koji pojačavaju dejstvo, ubija ili nanosi značajnu štetu i najžilavijim protivnicima... sve skupa daju igru koja je i sa hard podešavanjima prilično laka. 

Ipak, da se razumemo, borba je i ovakva kakva je, uzbudljivija no u većini modernih RPG naslova.

Za kraj je teško dati neku visoku ocenu ili igru preporučiti apsolutno svima. Ukoliko ste fan serije/knjiga, ukoliko vam se svideo borbeni sistem u KOTOR-u (ili originalnom Vičeru), ako zaista imate visok prag tolerancije na ružnjikavost i linearnost, ako vam je priča sa jakim moralnim porukama i pitanjima na prvom mestu, a ne beskrajni svet prepun generičkih pećina i generičkih  monstruma, onda GoT jeste igra koja će vas oduševiti. Ukoliko ste  na samo jednu od navedenih stavki odgovorili odrično, onda će ovo za vas biti u najboljem slučaju mlako iskustvo.

p.s. nakon završetka kampanje, desio se pad sitema, pa ovde prikazani snimci ekrana nisu  moji , već random skinuti sa neta.