Zombie Geek

Iako su životinje i posebno antropomorfne životinje popularna i česta pojava u stripovima praktično od začetaka voljene grane umetnosti, pa do danas, iako bi lista raznih likova, junaka i priča mogla biti beskrajna, ipak moja je ideja da se ovde koncentrišem na konkretne priče u kojima je upravo emocija koju budi činjenica da su antropomorfne žiovtinje glavni junaci najbitnija, ključna.
Samim tim otpadaju neke od popularnih i cenjenih priča, poput izutenog "Maus" stripaa Arta Spigelmana, koji je potresnu porodičnu storiju o holokaustu ispričao kroz strip i to u crtežu koristeći životinje - na ljudska tela stavljao je glave raznih životinja: jevrejima mišije, nemcima mačije, poljacima svinjske i tako dalje... Iako je "Maus" jedna od najznačajnijih i najcenjenijih strip priča, ona je striktno priča o ljudima, u kojoj su životinjske glave tek umetnička sloboda, zanimljiv detalj, metafora, ali sva potresnost i sva težina i tuga je istkana iz ljudskih sudbina.
Možda je sledeći primer donekle subjektivniji - "Bleksad", serijal autora Huana Dijaza Kanalesa (pisac) i Huanja Gvarnida (crtež), iako su svi likovi nacrtani sa antropomorfizovanim životinjskim telima (mačke građene kao ljudi, ali sa životinjskim glavama i krznom, na primer) i pored toga što izbor životinja nije slučajan i što ocrtava određene karakteristike likova (policajci su kerovi) opet to nije priča o njima, već klasična detektivska noir storija iz koje lagano može da se izvadi vizuelni identitet, da se umesto mačora za glavnog lika nacrta sumorni muški lik i da se ništa u suštini same priče ne izgubi.
"Pride of Baghdad" je strip s kojim bih počeo. Niame, reč je o delu zasnovanom na istinitom događaju - u vreme američke invazije na Irak i opšteg haosa u prestonom gradu Bagdadu, iz zoološkog vrta je pobeglo nekoliko lavova... Glavni motiv stripa je praktično isti kao i u nekoliko o kojima će tek biti reči - oslobođenje i/ili bekstvo. Porobljene, defomrisane, osakaćene, od prirode odvojene životinje stiču slobodu i pokušavaju da razumeju svet oko sebe, svoju ulogu u njemu i da ponovo probude svoje instinkte. Lav, dve ženske, od kojih jedna starija i zadovoljna životom u vrtu, a druga mlada, na vrhuncu snage i želje za divljniom i mladunče... Kada počnu bombe da lete, ljudi da beže, ostaju oslobođeni, zidovi njihovog doma, njihovog zatvora (kako bi već koji od lavova na to gledao) bivaju porušeni, a oni ostavljeni pred dilemom izaći ili ostati.
Autor je Brian K. Vaughan i baš kao i sa svakim delom njegovim koje sam pročitao ili čitao - Y: The Last Man, Saga, Papper Girls, Ex Machina...  nešto je falilo. Nikada Brajan nije loš, ali uvek mu zavali malo modžoa, malo zvezdane prašine, malo više pažnje njegovih muza kako bi konačno doneo vrhunsku priču. Već prilično naviknut na njegovu nesposobnost da duže serijale uspešno vodi i privede kraju na zadovoljavajući način, pomislio sam kako bi ovaj kraći format (jedan tom od nekih 130 stranica) mogao da mu prija. Ipak, ne. Na kraju je čak i suprotno - ovo je za njega bilo premalo strana da u meni probudi dublju emociju, povezanost sa likovima, brigu za njih... I to malo je protraćio.
No, i pored grubog tona, knjiga nije u toj meri loša, koliko nedorečena. Služi kao sasvim uspešna alegorija o oslobođenju, nalik platonovoj pećini, kao što i postavlja dilemu o vrednosti sigurnog i predvidljivog života sa jedne, a slobodnog, avanturističkog, ali neizvesnog sa druge strane. I koliko li je upravo organizovan i relativno siguran život i nas same, ljude, degenerisao i onesposobio na nivou jedinke?
Crtež i izbor boja je na momente prelep.

Suštinski iste teme se ponavljaju i u mini serijalu "Rover Red Charlie", proslavljenog strip autora - Garta Enisa. Umobolni britanac je dobro poznat strip publici širom planete i stari je to blasfemičar i prljavac: Preacher, Chonicles of Wormwood, The Boys, Dicks... su samo neki od njegovih popularnih dela u kojima su ogavnost, provokacija i šok kao dobar dan. "Crossed" je takođe njegov serijal, koj ise bavi post-apokaliptičnim svetom u kojem su svi ljudi iznenada poludeli i postali posebno zli i nasilni.
"Rover Red Charlie" je šestodelnih spin-off tog serijala, smešten u isti univerzum, sa startom upravo u momentu izbijanja bolesti ludila ljudske vrste, samo ovog puta prikazanom iz očiju pasa koji su iz čista mira ostali bez svojih gospodara ili kao ih oni nazivaju - hranitelja, feeders.
Daleko kompletnija i lepša priča od prethodne, sa nekolicinom dobro razvijenih psećih likova (čija su imena navedena baš u naslovu) koji kreću na dugo putovanje preko opustelih Sjedinjenih Američkih Država, kako bi našli hranitelje, a zapravo na putu pronašli svoju istinsku prirodu, svoju slobodu i uverenje da im gospodari i ne trebaju, da im nikada i nisu trebali.
Učiće oni usput kako da njuše, kako da love, kako da misle svojom glavom, kako da se bore , da budu tu jedan za drugog, kako da budu životinje, a ne samo, često čak i potrošne, igračke ljudi.
U svim radovima Garta Enisa je nasilje i ljudska zloba i izopačenost ponavljajuća tema, čak i u onima gde je pritisnut industrijom i cenzurom morao da smanji doživljaj (Panišer, recimo), tako je i ovde. Posledice vladavine ljudi vidi se na svakom ćošku sumornog sveta, a posebno na samim nesretni psima. Kako na našim glavnim junacima, ali posebno na sporednim likovima - bilo da su to degenerisane čivauve i umobolni pitbul terijer koji služi kao glavni negativac i neprijatelj u priči, a sa sumornom pozadinom i životom provedenim u ringu za borbe na život i smrt, pa čak i dalje, u porno industriji. Ljudi su u enisovim pričama zli čak i onda kada nisu prisutni.

MI3 (WE3, u engleskom originalu) je još jedna realtivno slična priča. Grant Morison je autor, a našoj publici možda poznat po radu na Betmenu, posebno kod nas objavljene "Ludnica Arkam" i "Gotika", pored ostalih.
Za potrebe vojske vršeni su eksperimetni, tela životinja su kačena na robote kak obi napravili savršene mašine za ubijanje - teško uništiva savremena tehnološka čuda, bez "ljudskog morala", ali ipak sa životinjskim instinktima, željom za samoodržanjem, krvlju i lovom... No, u pitanju su tek prvi modeli, probni, određen iza uništenje.
Pas, mačka i zec, više bez imena, samo sa rednim brojevima uspevaju da se oslobod i počinju svoj beg od ljudi. Prvi put kada sam čitao - plakao sam. Na tak ovrhunski način je dočarana sva muka i bol tih nesretnih stvorova, otetih i unakaženih. Umobolni naučnici su im još podarili rudimentarnu moć govora. Njihove rečenice su proste i nepovezane, ali baš to malo reči tako pogađa u centar, uz njihove majstorski nacrtane oči... to malo reči, ponavljanja istih, poput "beži", "ljud" "fini pas", "kući"... "omot je ne mi omot je ne mi omot je ne mi".
Kao i svaka prethodna i ova je, ipak na kraju, o nama ljudima. Kako o našem uticaju urpavo na živi svet oko nas, tako i uticaju naše tehnologije i modernog života i na našu prirodu. Šta je omot? Gde smo mi?


Sledeći serijal je ipak dosta drugačiji. "Beasts of Burden" je zapravo legitiman horor strip i činjenica da su glavni junaci uglavnom psi, uz poneku slatku mačku) ili pak opasnu veštica mačku) i još kojeg ludog i prljavog rakuna, samo doprinosi užasu.
Serijal prati tim od pola tuceta kućnih ljubimaca koji se bave istraživanje čudnih i natrpirodnih fenomena u svom kraju, kao i nekoliko mudrih, starijih pasa koji su njihovi učitelji. Iako se nikako ne pretplaćujem na moderni odgovor ljudskog urušavanja svega - a to je jedan anti-human stav, čak mržnja prema ljudima, želja da svi nestanemo što pre, ipak u ovom stripu mnogo više brinem za likove, mnogo teže podnosim njihove nedaće i strahove, baš zato što su mala krznena stvorenja.
Slatki su, ima dosta humora, ali i duhova, demona, zverinja... Likovi su upečatljivi, pamtljivi, sa svojim prepoznatljivim karakteristikama, vrlinama i manama.
Strip je prelepo i napisan, tako i nacrtan.
Za kraj sam ostavio možda i moj omiljen istrip serijal svih vremena - Mouse Guard. Savršenstvo devete umetnosti čija je jedina mana što ga nema više.
U pitanju fantazijski strip smešten u mišiji svet, prati dogodovštine takozvane Mišije Straže, skupine hrabrih malih miševa koji služe mišijem svetu gde god on bio, čuva njihove male gradove, kao što i patrolira između njih, štiteći putnike i trgovce... Svaka stranica ovih stripova čini da skičim od lepote, oduševljenja, tuge, od divljenja njegovim autorima... ovo je prava avanturistička, srednjevekovna storija samo smeštena u maleni svet, najsitnijih, najbespomoćnijih stvorova tla. No, u njima bukti hrabsrost divova, Baš poput tolkinovskih hobita, miševi "Straže" su najveći neočekivani junaci. Njihova požrtvovanost, hrabrost i osećaj časti i dužnosti je beskrajna. Njihovi sukobi sa sovama, lasicama, zmijama, krabama nose veću težinu nego borbe najvećih epskih heroja sa zmajevima i aždajama. Večna mišija borba za opstanak u svetu grabljivca, tamo dole na dnu lanca ishrane, večno na ivici gladi, uz to još i međusobni subobi, pohlepa, borba za prevlast...
Originalno je objavljeno nekoliko mini serijala i jednobroja, ali posle njih su usledila i tri antologijska toma "Legendi o Straži" koji predstavljaju zbirke kkratkih priča smeštenih u isti svet (jednom godišnje u krčim se skupljaju miševi i pripovedaju svoje priče, pobedniku gazdarica krčme briše dugovanja) koje su pisali i crtali razni autori. Po samo jprirodi, ovakve zbirke su uvek mešavina pogodaka i promašaja, no zaista ima prelepih storija tu, a one dosadnije ako ništa - brzo prođu.
Mišija Straža, kao i većina stripova sa ove liste (osim Mi3) nije prevedena na naš jezik, no ja jako preporučujem da potražite negde makar onlajn skenove i isčitate sve to i da častite svoje srce i dušu lepotom strip umetnosti!