Vikings S04 (spoiler infested)
Održavati visok kvalitet serije nikada nije bio lak zadatak, a nakon revolucije formata koja se - rekli bi smo - poklopila sa širenjem internet televizije koju možemo gledati "po komandi", uobičajni pristup koji je tretirao svaku epizodu kao zasebnu celinu, sa tek nekim opštim, globalnim zapletom koji se odmotavao brzinom puža koji je doručkovao na livadama marihuane je maleten u potpunosti zamenjen serijama koje imaju konzistentnu radnju od početka do kraja. Ne treba posebno detaljisati zašto je ovakav prilaz teži - nekoliko loših epizoda X-Filesa (recimo) nije teško pregrmeti, ali čitava sezona GoT-a (recimo) koja ne samo što može da bude dosadna, već da odvede radnju u literarni ćorsokak lako može ubiti čitav projekat.
Autori Vikinga već od druge sezone praktično recikliraju teme i vrte se u krug, no nekom magijom uspevaju da ostanu zanimljivi i gledani. Sećanje na početne epizode prve sezone je u mom umu i dalje jako - bio je to prijatan, severni vetar u lice televizijskih džankija. Osnovni kvaliteti jesu bili atmosfera, fotorgafija, muzička podloga - sveukupan artistički identitet serije, što nije tako često videti na televiziji.Godinama kasnije, do dana današnjeg kao da serija nije izgubila ni gram vizuelne originalnosti i prijemčivosti.
Koliko god da je zaplet na momente predvidljiv, već viđen, dosadan, ova serija je toliko lepa za gledanje da sebi ne mogu pomoći.
Već je odavno postao zamoran beskrajni niz pretedenata na ragnarovo mesto kralja, beskrajni niz izdaja, zavera, osveta, prekih pogleda koji sve to najavlju i sve tome slično... No, neočekivana stvar ili stvar koja je možda tu od samog početka - a ja je nisam u potpunosti razumeo - jeste ta da autori prikazuju prokletstvo svih vladara u seriji. Dok Ragnar konačno i sasvim tone u ludilo, pritom postaje i opijumski zavisnik, Kralj Ekbert sve teže podnosi breme svih svojih grehova, mada to ne znači da prestaje biti to što jeste, jer je želja za moći jača i od njegove vere, Lagerta biva lišena praktično svega vrednog u životu zarad svoje titule - ili pak samo traži poslednju utehu u toj tituli, Rolo ne samo da odbacuje rođenog brata, već i rodnu veru i svaku povezanost sa svojim korenima... i legije nižih, a jednako ambicioznih likova koji teško uspevaju da zadrže i glavu na ramenima.
Zanimljivi ples između hrišćanstva i mnogobožačke religije nordijaca je u ranijim sezonama prikazivan kroz sjajan lik sveštenika Atelstona, nakon njegove smrti (što je i dalje sumnjiv potez) autori nalaze drugačije načine da prikažu razlike između dve civilizacije. U par epizoda direktno upoređuju različite segmenta dva društva - ulogu žena (gde se u hrišćanskoj Britaniji devojka jedva izbori za mogućnost da izučava svete spise, u Parizu žena utiče na političke intrige kroz svog muža, iz senke, a na severu Lagerta naoružava i obučava devojke-ratnice) ili pak odnos prema deci (dok hrišćanski princ ide na hodočašće u Rim, ragnarova deca polaze u ratni pohod) i tako dalje...
Treba reći da je tokom ove sezone, zapravo, radnja u hrišćanskom svetu i konačno meni postala zanimljivija - niz likova koji se bolje razvijaju, koji nisu toliko izlizani, opšta radnja koja napreduje, dok se vikinzi mahom samo vrte u već pomenutom krugu.
Neki od primetnih nedostataka jeste pojava azijatkinje-robinje koja praktično služi samo kao dobavljač opijuma za Ragnara i još jedan medijum kroz koji se prikazuje njegovo mentalno prsnuće, kao i prilično tanka i svedena romansa između frankijske princeze i Rola koja se pak svodi na - dobro ju je iskarao.
Veliki plus ove sezone jeste i dalji razvoj najstarijeg ragnarovog sina - Bjorna - sa posebno upečatljivom eskapadom u divljini. Čitavim tokom sezone polako postaje bitniji lik od svog oca i nagoveštava da u pravom smislu postaje njegov naslednik i budući zamajac priče, što sam kraj to i potvrđuje.
Primetan je i dalji rast produkcije, uloženog novca u ovih deset epizoda. Skromnim, bezmalo sironjskim scenama borbi sa početka serije ovde nema mesta, već dolazimo na samo par koraka od istinski holivudskih kvaliteta i kvantiteta.
Sve u svemu, iako nikako bezgrešna, "Vikings" ostaje jedna od zanimljivijih trenutno aktivnih televizijskih serija, koja uspešno cepa moj um - istovremeno smatrajući da ne bi trebala još predugo da traje ili da je od samog početka trebalo izabrati antologijski pristup gde bi svaka sezona bivala zaokružena celina iz različitih epoha vikinške istorije, ali i želje da ovo što imamo traje zauvek.