Zombie Geek

"All the broken and shunned creatures. Someone's got to care for them.
 Who shall it be if not us?"

Gotovo je.

I nije dobro.

Nakon odgledane poslednje (duple) epizode sve što je ostalo jeste bes koji lagano jenjava, za sobom ostavljajući gorak ukus u ustima. 

Iznenadni i posrani kraj viktorijanske horor serije Penny Dreadful je samo još jedan podsetnik da je emotivno investiranje u televiziju najveća glupost i mazohizam koji čovek sebi može da priušti... ili je makar u ravni sa zaljubljivanjem u heroinskog ovisnika (nakon što si već bio zaljubljen u 2+ takva pokojna slučaja) - znaš da ćeš se sjebati na kraju, znaš da neće biti dobro, znaš da će te prerano i tragično napustiti, ali ipak to radiš, jebo mater svoju glupu.  

Možda treba reći za ljude koji do sada nisu uopšte pratili seriju - bez obzira na sve obavezno je pogledajte!

U pitanju je vrhunski pokušaj da se u televizijski format spakuje nešto zaista prelepo i vredno. Kroz prve dve sezone i veći deo treće (koja je, ipak, problematična čitavim svojim tokom u smislu razvoja radnje) bićete oduševljeni sa koliko su ljubavi i pažnje pisani ovi likovi - iako je većina njih stara između sto i dvesta godina i odavno predstavljaju večnost ljudskog stvaralaštva - osećajući kako vam se dijalozi urezuju duboko u dušu ili ćete se pak samo diviti povremenim vrhunskim vizuelnim dometima same serije.

Za sve nas  koji smo rasli ili pubertet proživljavali uz viktorijansku književnost i Universal crno-bele monster filmove, ovo je raj. Za sve nas koji volimo romantičarsku poeziju - ovo je raj. 

Serija koja u viktorijanski London smešta maltene sve mračne i sjebane junake i anti-junake tog doba britanske književnosti - Dr. Frankenštajna i njegovu kamarilu čudovišta, Dorijana Greja, Drakulu, Minu, njenog oca, jednog vukodlaka, gospodina Hajda... kao i nekolicinu originalnih i jednako moćnih (ako ne i moćnijih) karaktera, povrh svega stub čitavog narativa - Vanesu Ajvs, koju glumi ovde fenomenalna (što se ne može reći za čitavu njenu filmsku karijeru) Eva Grin. 

Iskreno, čak mi se ni ne ulazi u detalje koji bi sasvim dočarali ono što za mene znači ova serija ili je do pre neki dan značila. Pretvorilo bi se to u nešto što bi na imaginarnom listu papira i odveć ličilo na emotivno trabunjanje pretenciozne, debele gotičarke vama, a meni bi  bilo preterano lično i nepotreno.

Velika je vrednost ta što u vremenu kada ni sam Universal - filmski studio koji je praktično ove likove doneo širokim masama i učinio ih ikonama - ni sam ne zna šta će sa njima. Svako malo se šuška o nekoj modernizaciji i stvaranju filma ili serije filmova nalik marvelovim superherojskim. Frankenštajnovo čudovište, Čovek-Vuk i Drakula odavno nisu strašni i dok neko mašta o akcionim filmovima sa njima u glavnim ulogama, ova serija nam donosi nešto mnogo, mnogo više. Ovo je priča o nakazama, o čudovištima i/ili čudovišnom društvu u kome se oni nalaze, o kompletnoj sjebanosti sveta, sveobuhvatnoj i temeljnoj, bivajučći pritom ljudskiji od ljudi. 

No, ovo i nije tekst suštinski o tome, već pre svega o samom kraju serije.

Poslednje dve epizode

Kvalitet serije jeste toliko visok da i tokom svojih najnižih momenata ima predivnih momenata. U duploj epizodi koja je prikazana u nedelju imamo scena koje jesu upečatljive i na nivou na koji smo navikli - poslednji dijalog Lili (za neupućene, Frankenštajnova Nevesta) i Dorijana Greja, recimo, koji suštinski pokazuje potpuni besmisao njihovog odnosa i poduhvata iz poslednje sezone (što predstavlja samo jednu od tački u kojoj se gubilo vreme za bitnije stvari, ako je već serija bila osuđena na kraj), ali pak takav poduhvat dva besmrtnika sebi mogu da dopuste. Otvaranje poslednje epizode je bilo prelepo, pa i sama poslednja scena je dovoljno upečatljiva... ali scena koja je trebala da bude vrhunac i konačno razrešenje serije je toliko očajno, beznadežno, tragično loša i sramno glupa da je sve to nebitno.

Vanesa Ajvs umire. Umire od ruke Itana - Vuka Božijeg, vukodlaka. Nakon toga što je prebrzo i prelako, bez dovoljno dobrog objašnjena i dovoljno vremena tome posvećenog, pala i konačno u mrak i u naručćje Drakule, nakon što deset minuta ranije je vidimo kako kaže prelepu rečenicu upravo njemu...

"Fear not old prophecies. 

We defy them. 

We make our own heaven and our own hell."

Odlučuje da umre za svet.

Za svet koji kroz čitavu seriju nije ništa do jedno odvratno, industrijalizovano, bolesno mesto u kojem je sva lepota u pojedinoj i retkoj malenoj stvari. Za svet koji ju je mučio i upropastio, baš kao što je upropastio i Frankneštajnovo Čudovište - kao možda najbitnijeg sporednog lika ovde - kao što je i Itana upropastio - uvlačeći ga u vrtlog genocidnog rata između amerikanaca i indijanskog Apači plemena - kao što je upropastilo i samog doktora Frankenštajna - indkukujući mu bolesne i prevelike ambicije... Za taj svet ona umire. Umire da bi održala baš takav status quo.

Da je ona neka glupača, religijski fanatik - u redu. To bi imalo smisla. Ali ona to nije. Za nju je religija očajnički tračak nade, kada sve drugo propadne, kroz nju je tokom serije idealno prikazivana upravo smrt hrišćanstva... samo da bi se sada na kraju tome pljunulo.

Kroz nju - devojku opsednutu demonima - i Itana - mladića takođe mučenog svojim demonima i činjenicom da tokom punog meseca čini gnusobna zlodela kojih se ne seća - suptilno i legano je građen odnos privlačnosti i duboke ljubavi i razumevanja kakav retko viđamo na televiziji, da bi sa druge strane na brz i površan način bio skarabudžen njen odnos sa Drakulom. 

Western eskapade kojima sam se radovao pre početka treće sezone na posletku su samo oduzele dragoceno vreme koje je moglo biti posvećeno vanesinoj priči, isto je i sa već pominjanim aferama

Dorijana i Lili ili doktora Frankenštajna i Hajda. Čak je i Čudovište dobilo nepotrebno patetičan kraj, koji smo već imali praktično - on je svoju porodicu odavno izgubio, nije bilo baš nikakve potrebe da je gubi po drugi put, a i čak i da jeste, sve je to trapavo i na brzinu odrađeno.

Zašto bi iko sebe žrtvovao za svet koji zna da je odvratan i vredan?

Pozitivno tumačenje kraja bi bilo da Vanesu za svet toliko boli kurac da odlučuje da sve prekine zauvek. Ispuni drevno proročanstvo i pusti da je Vuk Božiji spasi, dok svet ostavlja da tavori u patnji i nesreći, između ostalih i svi njeni prijatelji. 

Na stranu čak i tumačenje te scene. Ona sama je tolik obolna za gledanje da ostavlja traume. Reči koje su izgovorene, redosled njihov, molitve, pogledi... Televizijske serije uglavnom ostavljaju nekoliko sezona da se srozaju do ovih dubina i govana, ova je uspela to da uradi u samo dve epizode i da nam iznenada natera ručak nazad na svetlost dana. 

Dno.

Ne znam tačno na kraju ni šta da mislim. Autor je rekao kako ovo jeste planirano još od sredine druge sezone - tačnije, planirana je smrt i kraj priče Vanese, dok je tek kasnije odlučeno da će to biti i kraj čitave serije, jer nema smisla bez nje nastavljati (sa čime se u suštini slažem). Nisam baš ubeđen u to. Moguće je da ne smeju da otvore paljbu po Showtime-u koji je, najverovatnije, prerano odlučio da okonča serije, ostavljajući dovoljno vremena da se makar kakav-takav kraj skrpi. Sve i da je tako, ponovo je moglo biti manje odvratno. 

Toliko je potencijala bilo ovde, toliko hrabrosti, kreativnosti i osećaja za lepo. Igranje sa postulatima viktorijanske književnosti i mitovima kao da nikada nije prestajalo. Učiniti od Drakule savršeno adaptiranog pripadnika modernog društva, osećajnog i elokvetnog, nasuprot opštoj slici surovog vladara iz Karpata zarobljenog u srednjem veku je samo odjek genijalnosti ranijih sezona i još jedan pokazatelj propuštenih prilika. Smešan kraj Itan-Hekata story arc-a. Ubacivanje nativno američkih simbola i animizma je moglo mnogo više toga da pruži. Elementi drugih drevnih religijskih i verski sistema su sasvim zapostavljeni, čak je i hrišćanski misticizam na kraju bastardizovan i banalizovan. 

Tekst je poprilično random, što očigledno jeste posledica mog besa i razočarenja. Putovanje jeste bilo divno, samo mesto do kojeg smo došli to nije.

A, možda sam to samo ja, možda sam samo želeo da vidim padanje večne noći i vladavinu stvorenja mračnih...